• 034 360 718
  • Izleti - Srbija

    Izleti u Srbiji

    Djavolja varoš

    Lokalitet čudnog naziva "Đavolja Varoš" pripada selu, takođe čudnog imena Đake, ( potiče od albanske reči „gjak“-krv), između 660 i 700 m n. v. koje se nalazi na području opštine Kuršumlija. Zemljane figure ili kako ih lokalno stanovništvo naziva "kule" su smeštene u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima. Jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je "Đavolja Jaruga" a druga "Paklena Jaruga". Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja“ kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura. Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova. Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature i dr.) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 – 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma... Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj i dr.). U Americi je poznata „Bašta bogova“. Međutim, u „Đavoljoj varoši“ su „kule“ brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.

    El Paso City

    Na najpoznatijoj srpskih planina umesto policije red i zakon uvodi, ni manje ni više nego - SERIF, jer, su ovog proleca na vrhu Zlatibora nikli kaubojski grad i indijansko naselje.Ovde je napravljena replika svega što simbolizuje ovaj tip naselja, tako da imamo salon, banku, poštu, berberina, ali i kancelariju za šerifa i zatvor.Međutim, da se u potpunosti ne odustaje od tradicije sa druge strane američkog grada, sagradjen je srpski grad sa sve crkvom.Svako ko ovde dođe videće dve kulture i dva načina života, kako smo to živeli mi pre 150 godina, a kako Amerikanci. Na samom ulazu će vas dočekati sa jedne strane kauboj, a sa druge Zlatiborac i iako smo kilometrima daleko jedni od drugih, sve dokazuje da smo živeli slično . Kaubojski gradić na Zlatiboru nosi naziv "El paso siti – Zlatibor Vodica", a linija razgraničenja jeste reka Rio Grande, samo što se sa druge obale ne nalazi Meksiko već Srbija.

    Resava - Manasija - Ravanica

    Zlatibor

    Zaječar - Gamzigrad - Rajačke pimnice

    Tumane - Golubac - Nimnik

    MANASTIR TUMANE: je pravoslavni manastir Eparhije braničevske Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se u Golubačkoj dolini na samoj obali istoimenog potoka, 8 km udaljen od Golupca. O osnivanju manastira do danas se u narodu čuva živo predanje koje se vezuje za proslavljenog junaka Miloša Obilića. Uoči samog boja na Kosovu, Miloš je nehotice prilikom lova ranio Sv. Zosima, pravoslavnog monaha pristiglog sa dalekog Sinaja. U znak poravnanja, a u strahu od Gospoda, tražeći oprost, nad grobom Svetitelja započeo je gradnju zadužbine koju je nakon njegove pogibje na Kosovu narod svojim rukamo i darovima završio. Najveća svetinja ovog manastira jesu čudotvorne mošti Sv. Zosima za koje se vezuju mnoga isceljenja, zbog čega je manastir poznat i pod nazivom Đerdapski Ostrog. Nedaleko od manastira (oko 800m) u gustoj bukovoj šumi, nalazi se Isposnica Sv. Zosima, autentično sačuvana iz vremena kada je svetitelj živeo u njoj. Sastoji se od male pećinske crkve i skromne monaške kelije prislonjene uz stenu. Jedna je od nekoliko sačuvanih u Srbiji.

    Đavolja varoš

    Manastiri Fruške Gore i Karlovci

    Novi Pazar i Stari Ras

    Uvac - Sjenica - Novi Pazar

    Uvac i Sjenica

    Specijalni rezervat prirode “Uvac” nalazi se na teritoriji opštine Nova Varoš, sa površinom od 5525 hektara i na teritoriji opštine Sjenica sa površinom od 2018 hektara. Sjeničko jezero je dugo 25 kilometara, sa maksimalnom dubinom od 108 metara, na nadmorskoj visini od 985 metara, a najlepši utisak posetioci imaju sa vidikovca “Molitva. Na obalama Zlatarskog i Sjeničkog jezera nalazi se najveće stanište beloglavog supa na Balkanu. Zlatarskom jezeru pripadaju i čuveni meandri reke Uvac, koji predstavljaju jedan od najprepoznatljivijih brandova Srbije. Posetioci Prirodnog Rezervata Uvac imaju izbor smestaja u izuzetno udobnim hotelima i zivopisnim seoskim turistickim domacinstvima koja pruzaju turisticke usluge. Deo klisure reke Uvac, površine 2717 ha, koji se prostire na liticama na nadmorskoj visini od 902 do 1276 metara, proglašen je Specijalnim rezervatom prirode Uvac, jer je prirodno stanište zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, /beloglavog supa -“čistača prirode” i ribe mladice/, reliktnih vrsta u Evropi.

    Resavska pećina

    Manastir Crna Reka - Novi Pazar

    Dolinom vekova

    Smederevo i Belocrkvanska jezera

    Manastir Crna reka i Novi Pazar

    Vojvođanska turica

    „Gledam Banat, Srem i Bačku s Fruške Gore, gledam tako, a u duši lom. Tu je nekad kažu knjige bilo more, čekalo me pa presušilo...“ O da, kako to samo Đole slika svojim stihovima, možemo i da zamislimo, ili ne, ali knjige zaista kažu da je ovde nekad bilo more... Duboko, plavo, beskrajno... Panonsko... Mora više nema, ostade sva ta ravnica, prostrana, po malo samo zatalasana, plodna, melanholično romantična... Ostaje zaista nepoznanica, i gde se dede to veliko more, i kako baš ovde se rodiše najveći romantičari srpske književnosti? Kakvu li su samo inspiraciju našli u njoj? Zaplovimo po njoj u ritmu tročetvrtinskog takta valcera, i samo će nam se kasti... Na ovoj Vojvođanskoj turici otkrićemo tajnu Marodićevog ikonostasa, ali i Pajinog ikonostasa. I još jedna ikona krije svoju tajnu, Predićeva. Pričaćemo o čika Sveti, Đuri, Lazi, Zmaju... Ali i nesrećnom Branku. Dodirnućemo se i te beskrajno čudnovate priče o Dunđerskima. Posetićemo svetionike kulture serbske. Uživaćemo u pogledima i snovima koje samo ravnica može dati. Pokušaćemo da se saživimo sa njom i da otkrijemo tu skrajnutu romantičnost skrivenu u njoj. Lađa nas čeka, idemo na panonsko more!

    Djerdap - mesto rođenja civilizacije

    Istočna Srbija-još uvek neotkrivena. Kulturna je riznica srpske srednjovekovne baštine, prostor sa netaknutim prirodnim vrednostima i skriveni adut našeg turizma. Specifična narodna tradicija i ponos utkani su u ljude iz ovih krajeva. Ponosni gorštaci biće nam najsrdačniji domaćini. Posetićemo prestoni grad srpske despotovine-Smederevo, smešten između Dunava i Jezave. Čućemo legende o „prokletoj Jerini“ i njenoj svireposti u toku podizanja tvrđave. Na vili Zlatni breg pričaće se priče o srpskoj Kraljici Dragi i balovima koje je priređivala... Potom nas Dunav vodi pravo u Golubački grad za koji su vezane legende koje nam u sadašnjost vraćaju vizantijsku princezu Jelenu, lepu Golubinu, turske paše i Šešir kulu... I dalje pratimo Dunav... U svom toku od 2.888km Đerdapska klisura je kruna njegove lepote. Baš u ovom delu u samo 100km Dunav je najširi, najuži i najdublji. Nakon konaka u hotelu na obali reke čeka nas hedonistički dan u Negotinu čuji su stanovnici bili junaci-hajduci pošto je istorija tako htela a danas piju odlično vino zato što tako hoće geografija. Treći dan obićićemo betonskog gorostasa koji je zauzdao moć Dunava prvi i jedini put. Gradnja brane potopila je brojna sela i gradove, a među njima „Dunavsku atlantidu“ – Adu Kale, ostrvo na kome se nakupilo legendi i istorije dovoljno za nekoliko svetova... Obići ćemo Donji Milanovac, varoš hiljade ruža, i posetićemo čudesno lep etno kompleks Kapetan Mišin breg. Na kraju putovanja predahnućemo na jezeru od srebra...

    Djerdap - mesto rođenja civilizacije

    Istočna Srbija-još uvek neotkrivena. Kulturna je riznica srpske srednjovekovne baštine, prostor sa netaknutim prirodnim vrednostima i skriveni adut našeg turizma. Specifična narodna tradicija i ponos utkani su u ljude iz ovih krajeva. Ponosni gorštaci biće nam najsrdačniji domaćini. Posetićemo prestoni grad srpske despotovine-Smederevo, smešten između Dunava i Jezave. Čućemo legende o „prokletoj Jerini“ i njenoj svireposti u toku podizanja tvrđave. Na vili Zlatni breg pričaće se priče o srpskoj Kraljici Dragi i balovima koje je priređivala... Potom nas Dunav vodi pravo u Golubački grad za koji su vezane legende koje nam u sadašnjost vraćaju vizantijsku princezu Jelenu, lepu Golubinu, turske paše i Šešir kulu... I dalje pratimo Dunav... U svom toku od 2.888km Đerdapska klisura je kruna njegove lepote. Baš u ovom delu u samo 100km Dunav je najširi, najuži i najdublji. Nakon konaka u hotelu na obali reke čeka nas hedonistički dan u Negotinu čuji su stanovnici bili junaci-hajduci pošto je istorija tako htela a danas piju odlično vino zato što tako hoće geografija. Treći dan obićićemo betonskog gorostasa koji je zauzdao moć Dunava prvi i jedini put. Gradnja brane potopila je brojna sela i gradove, a među njima „Dunavsku atlantidu“ – Adu Kale, ostrvo na kome se nakupilo legendi i istorije dovoljno za nekoliko svetova... Obići ćemo Donji Milanovac, varoš hiljade ruža, i posetićemo čudesno lep etno kompleks Kapetan Mišin breg. Na kraju putovanja predahnućemo na jezeru od srebra...

    Banat - škripa đerma i bagremov 'lad

    Ovaj put dragim ljudima pošaljite razglednice iz srednjeg Banata. Vojvodina je od davnina bila predeo posebne lepote i sentimenta. Predeo na kome se živi u skladu sa prirodom. Nekada je bila most između Orijenta i Evrope, a danas premošćava Balkan i Srednju Evropu. Upravo ovo je učinilo da se nekada negostoljubiv, močvarni prostor ljudskim radom kultiviše i pretvori u zemlju 'leba, suncokreta i vinograda, zemlju ptica, trske, reka i drvenih čamaca, zemlju vetrenjača, konja, salaša i tambure. Vojvodina je ovim motivim inspirisala slikare i pesnike pa su se njeni predeli pronašli u skikama Šumanovića i Konjovića, u pesmama Mike Antića i Zvonka Bogdana. Na ovom putu bićemo u prilici da vidimo vetrenjaču koja kao kakav džin stoji u banatskoj ravnici, da se šetamo obalom slanog jezera, da zamislimo luksuz vojvođanskih dvoraca i dekadenciju plemićkih porodica, da slušamo o pesnicima, slikarima i njihovim muzama, da čujemo kako žive sove i mamuti, da se zabavimo uz begeš, prim i bas prim tambure. Penjaćemo se na tornjeve da sagledamo neizmernu ravnicnu i nakon toga šetaćemo pored, u pesmi opevanih, čamaca na Tisi.

    Pešter i Uvac - Tamo gde vetrovi krstare

    Tamo gde vetrovi krstare i donose divne prizore, neverovatne priče, odnose prašinu vekova, i donose neka nova vremena... Tamo smo se uputili. Iako su nekada, tamo s kraja 19. veka, činovnike po kazni slali u Ivanjicu, niko ne zna pravi razlog takvih odluka, i zbog čega Nušić izabra baš ovu varošicu za svoje pošalice iz Sumnjivog lica. No, svakako, mnogi kada vide ovaj gradić, požele da i njih po kazni baš ovde pošalju. Ušuškana u raskošnu prirodu, na reci Moravici koja žumori vekovima, smestila se ova varoš, ponosna na sve svoje znamenite građane, pa naravno i na đenerala Dražu Mihajlovića. Potom sledi kanjon reke Uvac, već toliko znan, jer fotografije njegovih meandara preplavile su internet, i čim vidite jednu od njih, poželite da se tamo barem na tren nađete. A mi ćemo videti najlepši deo ovog kanjona, popećemo se na njegove vidikovce, pokušaćemo i da ugledamo supove, zaštitnike Uvca. Pešterska visoravan, surova, ali pitoma u pogledima, ostaviće nas sve bez daha. Njene priče su neobične, a ono što u takvom surovom klimatskom predelu stvore ljudske ruke, ima posebnu vrednost. Ukusi sa Peštera su drugačiji, uostalom drugačiji su i sami pogledi na svet koje tamnošnje stanovništvo ima. Sa Peštera put nas vodi preko Nove Varoši do divnog Zlatarskog jezera u čijim vodama se ogleda stameni Zlatar, a potom odlazimo do dobro nam poznatog Zlatibora, ali opet malo drugačije, baš kako to Fantast uvek i radi. Posetićemo selo Ljubiš gde ćemo se okrepiti u jednom divnom restorančiću, i gde ćemo pokušati da upijemo sve te lepote Zlatibora i Ljubiša o kojima toliko mnogo u svojim pesmama naš Ršum priča. Pravo putovanje za uživanje!