• 034 360 718
  • Srbija

    Srbija, turistički aranžmani i ponude, turističke destinacije, last minute, first minute, letovanje, zimovanje, banje, metropole, planine, ostrva, krstarenje, hoteli ...

    Manastir Crna Reka - Novi Pazar

    Dolinom vekova

    Smederevo i Belocrkvanska jezera

    Manastir Crna reka i Novi Pazar

    Vila Palićka Kruna

    Vojvođanska turica

    „Gledam Banat, Srem i Bačku s Fruške Gore, gledam tako, a u duši lom. Tu je nekad kažu knjige bilo more, čekalo me pa presušilo...“ O da, kako to samo Đole slika svojim stihovima, možemo i da zamislimo, ili ne, ali knjige zaista kažu da je ovde nekad bilo more... Duboko, plavo, beskrajno... Panonsko... Mora više nema, ostade sva ta ravnica, prostrana, po malo samo zatalasana, plodna, melanholično romantična... Ostaje zaista nepoznanica, i gde se dede to veliko more, i kako baš ovde se rodiše najveći romantičari srpske književnosti? Kakvu li su samo inspiraciju našli u njoj? Zaplovimo po njoj u ritmu tročetvrtinskog takta valcera, i samo će nam se kasti... Na ovoj Vojvođanskoj turici otkrićemo tajnu Marodićevog ikonostasa, ali i Pajinog ikonostasa. I još jedna ikona krije svoju tajnu, Predićeva. Pričaćemo o čika Sveti, Đuri, Lazi, Zmaju... Ali i nesrećnom Branku. Dodirnućemo se i te beskrajno čudnovate priče o Dunđerskima. Posetićemo svetionike kulture serbske. Uživaćemo u pogledima i snovima koje samo ravnica može dati. Pokušaćemo da se saživimo sa njom i da otkrijemo tu skrajnutu romantičnost skrivenu u njoj. Lađa nas čeka, idemo na panonsko more!

    Djerdap - mesto rođenja civilizacije

    Istočna Srbija-još uvek neotkrivena. Kulturna je riznica srpske srednjovekovne baštine, prostor sa netaknutim prirodnim vrednostima i skriveni adut našeg turizma. Specifična narodna tradicija i ponos utkani su u ljude iz ovih krajeva. Ponosni gorštaci biće nam najsrdačniji domaćini. Posetićemo prestoni grad srpske despotovine-Smederevo, smešten između Dunava i Jezave. Čućemo legende o „prokletoj Jerini“ i njenoj svireposti u toku podizanja tvrđave. Na vili Zlatni breg pričaće se priče o srpskoj Kraljici Dragi i balovima koje je priređivala... Potom nas Dunav vodi pravo u Golubački grad za koji su vezane legende koje nam u sadašnjost vraćaju vizantijsku princezu Jelenu, lepu Golubinu, turske paše i Šešir kulu... I dalje pratimo Dunav... U svom toku od 2.888km Đerdapska klisura je kruna njegove lepote. Baš u ovom delu u samo 100km Dunav je najširi, najuži i najdublji. Nakon konaka u hotelu na obali reke čeka nas hedonistički dan u Negotinu čuji su stanovnici bili junaci-hajduci pošto je istorija tako htela a danas piju odlično vino zato što tako hoće geografija. Treći dan obićićemo betonskog gorostasa koji je zauzdao moć Dunava prvi i jedini put. Gradnja brane potopila je brojna sela i gradove, a među njima „Dunavsku atlantidu“ – Adu Kale, ostrvo na kome se nakupilo legendi i istorije dovoljno za nekoliko svetova... Obići ćemo Donji Milanovac, varoš hiljade ruža, i posetićemo čudesno lep etno kompleks Kapetan Mišin breg. Na kraju putovanja predahnućemo na jezeru od srebra...

    Djerdap - mesto rođenja civilizacije

    Istočna Srbija-još uvek neotkrivena. Kulturna je riznica srpske srednjovekovne baštine, prostor sa netaknutim prirodnim vrednostima i skriveni adut našeg turizma. Specifična narodna tradicija i ponos utkani su u ljude iz ovih krajeva. Ponosni gorštaci biće nam najsrdačniji domaćini. Posetićemo prestoni grad srpske despotovine-Smederevo, smešten između Dunava i Jezave. Čućemo legende o „prokletoj Jerini“ i njenoj svireposti u toku podizanja tvrđave. Na vili Zlatni breg pričaće se priče o srpskoj Kraljici Dragi i balovima koje je priređivala... Potom nas Dunav vodi pravo u Golubački grad za koji su vezane legende koje nam u sadašnjost vraćaju vizantijsku princezu Jelenu, lepu Golubinu, turske paše i Šešir kulu... I dalje pratimo Dunav... U svom toku od 2.888km Đerdapska klisura je kruna njegove lepote. Baš u ovom delu u samo 100km Dunav je najširi, najuži i najdublji. Nakon konaka u hotelu na obali reke čeka nas hedonistički dan u Negotinu čuji su stanovnici bili junaci-hajduci pošto je istorija tako htela a danas piju odlično vino zato što tako hoće geografija. Treći dan obićićemo betonskog gorostasa koji je zauzdao moć Dunava prvi i jedini put. Gradnja brane potopila je brojna sela i gradove, a među njima „Dunavsku atlantidu“ – Adu Kale, ostrvo na kome se nakupilo legendi i istorije dovoljno za nekoliko svetova... Obići ćemo Donji Milanovac, varoš hiljade ruža, i posetićemo čudesno lep etno kompleks Kapetan Mišin breg. Na kraju putovanja predahnućemo na jezeru od srebra...

    Banat - škripa đerma i bagremov 'lad

    Ovaj put dragim ljudima pošaljite razglednice iz srednjeg Banata. Vojvodina je od davnina bila predeo posebne lepote i sentimenta. Predeo na kome se živi u skladu sa prirodom. Nekada je bila most između Orijenta i Evrope, a danas premošćava Balkan i Srednju Evropu. Upravo ovo je učinilo da se nekada negostoljubiv, močvarni prostor ljudskim radom kultiviše i pretvori u zemlju 'leba, suncokreta i vinograda, zemlju ptica, trske, reka i drvenih čamaca, zemlju vetrenjača, konja, salaša i tambure. Vojvodina je ovim motivim inspirisala slikare i pesnike pa su se njeni predeli pronašli u skikama Šumanovića i Konjovića, u pesmama Mike Antića i Zvonka Bogdana. Na ovom putu bićemo u prilici da vidimo vetrenjaču koja kao kakav džin stoji u banatskoj ravnici, da se šetamo obalom slanog jezera, da zamislimo luksuz vojvođanskih dvoraca i dekadenciju plemićkih porodica, da slušamo o pesnicima, slikarima i njihovim muzama, da čujemo kako žive sove i mamuti, da se zabavimo uz begeš, prim i bas prim tambure. Penjaćemo se na tornjeve da sagledamo neizmernu ravnicnu i nakon toga šetaćemo pored, u pesmi opevanih, čamaca na Tisi.

    Pešter i Uvac - Tamo gde vetrovi krstare

    Tamo gde vetrovi krstare i donose divne prizore, neverovatne priče, odnose prašinu vekova, i donose neka nova vremena... Tamo smo se uputili. Iako su nekada, tamo s kraja 19. veka, činovnike po kazni slali u Ivanjicu, niko ne zna pravi razlog takvih odluka, i zbog čega Nušić izabra baš ovu varošicu za svoje pošalice iz Sumnjivog lica. No, svakako, mnogi kada vide ovaj gradić, požele da i njih po kazni baš ovde pošalju. Ušuškana u raskošnu prirodu, na reci Moravici koja žumori vekovima, smestila se ova varoš, ponosna na sve svoje znamenite građane, pa naravno i na đenerala Dražu Mihajlovića. Potom sledi kanjon reke Uvac, već toliko znan, jer fotografije njegovih meandara preplavile su internet, i čim vidite jednu od njih, poželite da se tamo barem na tren nađete. A mi ćemo videti najlepši deo ovog kanjona, popećemo se na njegove vidikovce, pokušaćemo i da ugledamo supove, zaštitnike Uvca. Pešterska visoravan, surova, ali pitoma u pogledima, ostaviće nas sve bez daha. Njene priče su neobične, a ono što u takvom surovom klimatskom predelu stvore ljudske ruke, ima posebnu vrednost. Ukusi sa Peštera su drugačiji, uostalom drugačiji su i sami pogledi na svet koje tamnošnje stanovništvo ima. Sa Peštera put nas vodi preko Nove Varoši do divnog Zlatarskog jezera u čijim vodama se ogleda stameni Zlatar, a potom odlazimo do dobro nam poznatog Zlatibora, ali opet malo drugačije, baš kako to Fantast uvek i radi. Posetićemo selo Ljubiš gde ćemo se okrepiti u jednom divnom restorančiću, i gde ćemo pokušati da upijemo sve te lepote Zlatibora i Ljubiša o kojima toliko mnogo u svojim pesmama naš Ršum priča. Pravo putovanje za uživanje!

    Šumadija - predeo slikan čajem

    Neko je nekada i negde napisao „Šumadija je predeo slikan čajem“, i bio je u pravu… To je predeo slikan srcem, jer i jeste srce naše lepe zemlje Srbije. Oslikavan vekovima, a vredne ruke Šumadinaca oblikovale su njenu dušu… Šumadija, zatalasana, raskošna, pesmom opevana… Zemlja opanaka, valovitih brda, plodnih dolina, srdačnih domaćina… Na ovom našem putešestviju možda ćemo posetiti već dobro znane destinacije, ali pokušaćemo da ih predstavimo na drugačiji način… Posetićemo maleni Savinac sa njegovom divnom malom crkvom i grobom Vilhelmine Mine Karadžić i čuti divnu priču o ćerci našeg velikog Vuka. Naše putešestvije će nas potom odvesti do šumadijske prestonice, grada Kragujevca. Moramo videti i divni Levač, „baštu Šumadije“, a tamo ćemo posetiti manastir Lipar i jedno divno domaćinstvo gde ćemo moći da kupimo tradicionalne proizvode iz ovog dela Srbije. Po mnogima najlepša banja Srbije je Vrnjačka banja, te je i izabrasmo da nam bude mesto počinka… Tu ćemo se zasladiti u čuvenoj Švajcariji, prošetati se do mosta ljubavi, uživati u parkovima… Iz banje ćemo imati i jedan lep izlet do Župe Aleksandrovačke, odnosno kako je konzul Deko rekao do srpske Šampanje. Ovaj vinorodni kraj već je dobro poznat po izvrsnim vinima, te ćemo i mi uživati u njima. U povratku nas čeka grad Kruševac, srednjovekovna Lazareva prestonica. Ispričaćemo lepu priču o knezu Lazaru i pripremama za Kosovski boj. Lepo putovanje kojim ćemo još više zavoleti našu Srbijicu. Dobro nam došli prijatelji!

    Šumadija - predeo slikan čajem

    Neko je nekada i negde napisao „Šumadija je predeo slikan čajem“, i bio je u pravu… To je predeo slikan srcem, jer i jeste srce naše lepe zemlje Srbije. Oslikavan vekovima, a vredne ruke Šumadinaca oblikovale su njenu dušu… Šumadija, zatalasana, raskošna, pesmom opevana… Zemlja opanaka, valovitih brda, plodnih dolina, srdačnih domaćina… Na ovom našem putešestviju možda ćemo posetiti već dobro znane destinacije, ali pokušaćemo da ih predstavimo na drugačiji način… Posetićemo maleni Savinac sa njegovom divnom malom crkvom i grobom Vilhelmine Mine Karadžić i čuti divnu priču o ćerci našeg velikog Vuka. Naše putešestvije će nas potom odvesti do šumadijske prestonice, grada Kragujevca. Moramo videti i divni Levač, „baštu Šumadije“, a tamo ćemo posetiti manastir Lipar i jedno divno domaćinstvo gde ćemo moći da kupimo tradicionalne proizvode iz ovog dela Srbije. Po mnogima najlepša banja Srbije je Vrnjačka banja, te je i izabrasmo da nam bude mesto počinka… Tu ćemo se zasladiti u čuvenoj Švajcariji, prošetati se do mosta ljubavi, uživati u parkovima… Iz banje ćemo imati i jedan lep izlet do Župe Aleksandrovačke, odnosno kako je konzul Deko rekao do srpske Šampanje. Ovaj vinorodni kraj već je dobro poznat po izvrsnim vinima, te ćemo i mi uživati u njima. U povratku nas čeka grad Kruševac, srednjovekovna Lazareva prestonica. Ispričaćemo lepu priču o knezu Lazaru i pripremama za Kosovski boj. Lepo putovanje kojim ćemo još više zavoleti našu Srbijicu. Dobro nam došli prijatelji!

    Subotica - sa salašom želja da me mine

    Ovaj put dragim ljudima pošaljite razglednice sa severa naše zemlje. Vojvodina je od davnina bila predeo posebne lepote i sentimenta. Predeo na kome se živi u skladu sa prirodom. Nekada je bila most između Orijenta i Evrope, a danas premošćava Balkan i Srednju Evropu. Upravo ovo je učinilo da se nekada negostoljubiv, močvarni prostor ljudskim radom kultiviše i pretvori u zemlju 'leba, suncokreta i vinograda, zemlju ptica, trske, reka i drvenih čamaca, zemlju vetrenjača, konja, salaša i tambure. Vojvodina je ovim motivim inspirisala slikare i pesnike pa su se njeni predeli pronašli u skikama Šumanovića i Konjovića, u pesmama Mike Antića i Zvonka Bogdana. Putešestvije započinjemo obilaskom ergele konja Kelebija. Plemenita rasa konja Lipicanera broji preko 60 grla na ovom prelepom imanju. Imaćemo priliku da vidimo konje koji jure iz zadovoljstva i da se truckamo na fijakerima. U našem nasevernijem gradu upoznaćemo se na nesvakidašnjim kulturnim nasleđem izgrađenim u stilu čuvene mađarske secesije, a kada padne noć u opuštenoj atmosferi, sa dobrom hranom i kvalitetnim vinima zabaviti uz begeš, prim i bas prim tambure. Sutradan idemo u razgledanje dva jezera, Ludoškog - čija lepota se ogleda u njegovoj netaknutoj prirodi, i Palićkog gde čovek čitav jedan vek svojim radom i umećem ulepšava jezersku obalu i pravi od nje mesto uživanja i dokolice. Za kraj nas čeka poseta veličanstvenoj vinariji Zvonko Bogdan usidrenoj u moru svojih vinograda na istočnoj obali Palićkog jezera.

    Somborske ruže - priče sa severa Bačke

    Postoje neke pesme koje prosto, kada ih čujete, razgale celu dušu... Probude sećanja... Takva je pesma „Somborske ruže“. Ovaj divni grad na severu Bačke ima svoje brojne pesme koje pevaju o fijakerima, i kazuju kako u ovom gradu svega ima, pa čak i žene u njemu piju vina. Na ovom putešestviju zaplešćemo pogledu u krošnjama somborskih bođoša, raznežiće nas i rastužiti mnoge čudnovate priče, kazivaće se stihovi pesama, prepustićemo se potpunom uživanju u jednom sasvim jednoličnom pejzažu ravnice u kojoj ćemo pokušati da odgonetnemo tajnu kakva je njena veza sa beskrajnom romantikom koja se po njoj pruža do u nedogled. Od Bačkog Petrovca, varošice poznate po svom kulenu, ali i po vrednim i dobrim Slovacima, preko Kulpina i neizostavnoj priči o Dunđerskima, pa do Ravangrada, divnog bačkog seoca Monoštora i na kraju Panonija sa svojim nekim interesantnim kazivanjima. Jedno sasvim lepo putovanje kroz sećanje...

    Sa Ovčara i Kablara - odjeci tišine

    Koliko samo puta sam prošao ovuda, usput samo malo očima pokupio svu tu lepotu, ne sluteći da ta usputna lepota nije ni blizu one lepote koju bih dobio da sam samo malo zastao. I zastadoh. Pogledah! Pogled mi seže niz uzburkanu Zapadnu Moravu koja samo ponekim malim talasom remeti tu tišinu. A tišina je na ovom mestu najvrednija! Nju sam prvu čuo! I pogledom lutah ka padinama Kablara, zapitah se kakvi samo pogledi mogu biti sa njegovih vrhova? Postoje tajne staze koje vode do ove lepote, a kada se njima uputite, bićete nagrađeni. Poželećete da satima samo sedite i slušate te odjeke tišine gledajući u divne meandre Morave... Ima tu i istorije, na svakom koraku. Ona je zapisana u svakom kamenu slavnih manastira koji svojom svetošću i vekovnošću darivaše ovom kraju ime Srpske Svete Gore. Sva čula su na ovom mestu zadovoljena, i čulo vida, čulo sluha, ukusa dodira, no čulo govora ne bi trebali da koristimo obilato, šteta je remetiti ovu svetu tišinu. Ovačarsko-kablarska klisura biće pravo otkrovenje za Vas, a kada tome dodamo i priče iz divnog Čačka, utisak koji ćete poneti sa ovog putovanja biće jak i trajaće godinama. Da, trajaće godinama, baš kao i utisak koji ćete poneti nakon posete Zlakusi, ali tek kada vidite Taru i vidikovac Banjska stena, shvatićete da živimo u divnoj zemlji prepunoj lepota i čudesnih priča. I baš uvek kada budete prolazili ovim krajem poželećete da se zaustavite i ponovo čujete te divne odjeke tišine.

    Sa Ovčara i Kablara - odjeci tišine

    Koliko samo puta sam prošao ovuda, usput samo malo očima pokupio svu tu lepotu, ne sluteći da ta usputna lepota nije ni blizu one lepote koju bih dobio da sam samo malo zastao. I zastadoh. Pogledah! Pogled mi seže niz Zapadnu Moravu koja samo ponekim malim talasom remeti tu tišinu. A tišina je na ovom mestu najvrednija! Nju sam prvu čuo! I pogledom lutah ka padinama Kablara, zapitah se kakvi samo pogledi mogu biti sa njegovih vrhova? Postoje tajne staze koje vode do ove lepote, a kada se njima uputite, bićete nagrađeni. Poželećete da satima samo sedite i slušate te odjeke tišine gledajući u divne meandre Morave... Ima tu i istorije, na svakom koraku. Ona je zapisana u svakom kamenu slavnih manastira koji svojom svetošću i vekovnošću darivaše ovom kraju ime Srpske Svete Gore. Sva čula su na ovom mestu zadovoljena, i čulo vida, čulo sluha, ukusa, dodira, no čulo govora ne bi trebali da koristimo obilato, šteta je remetiti ovu svetu tišinu. Ovačarsko-kablarska klisura biće pravo otkrovenje za Vas, a kada tome dodamo i priče iz divnog Čačka, utisak koji ćete poneti sa ovog putovanja biće jak i trajaće godinama. I baš uvek kada budete prolazili ovim krajem poželećete da se zaustavite i ponovo čujete te divne odjeke tišine.

    Novi Sad - Atina Serbska

    Nekako koračamo kroz živote, osvrćemo se, sećamo se... A ima li lepših sećanja od detinjstva na Salajci, januara u Dositejevoj, kajsija iz Jovana Cvijića... Sada su tu zaista neki novi klinci... Odrastate u varoši u kojoj na svakom koraku srećete sasvim neverovatne ljude koji iza sebe ostaviše toliko mnogo, a mi pamtimo toliko malo... Ako se prošetate kroz Zlatne grede, zastanete kraj jednog pendžera, kao da u njemu još vidite gospo'n Lazu kako „vedžba gimnastiku“. Stihovi čika Jove se zapliću u krošnjama lipa u njegovoj ulici, a tu su i čika Sveta, Đura, Dunđerski, prelepa Lenka... Tajne su priče varoši Novosadske. Ima čak i jedan veoma čudan, Almaški kraj kojeg sazdaše meštani misteriozn nestalog vojvođanskog sela. Ima tu i čudnovatih ikona, slikara, vajara, tamburaša, snaša, a ima i salaša... Marodićev ikonostas u manastiru u Kovilju krije tajne, kapela Svete Petke, opet neke svoje, a čarda „Na kraj sveta“ danas je zaboravila nekako svoju i Mikinu prošlost... Gibraltar na Dunavu, naša divna tvrđava sa svojim nestvarnim terasama sa kojih pogledi sežu ka toj našoj lepoj varoši. I naravno, Karlovci, divni Karlovci, sa nekom melanholičnom setom i sasvim neverovatnim, monumentalnim građevinama... Sve je tu skrojeno potaman!

    Novi Pazar i Stari Ras

    Vreme je da se poseti starostavna Srbija! Mesta gde ona i nastade! Gde su satkane neke tajne, i gde Gospodu Bogu podariše najlepše darove. Raška je mesto na kojem je nastala prva prava, organizovana Srpska država sa Nemaljićima kao vladarskom dinastijom koja će potom nekoliko vekova vladati srpskim zemljama. To je pravo srce Srbije! Duša Srbije sa prelepim pričama o vekovnicima, svetim kraljevima i našim svetim kraljicama... Priča koja nam otvara vrata Starog Rasa je priča o kralju koji je imao i srce ratnika i srce čoveka. Voleo je jednu ženu, i ona njega. A za njenu ljubav darivao joj strukove mirisnog jorgovana čiji se mirisi i danas šire dolinom reke Ibar i podsećaju da jedan ratnik može biti i čovek sa nežnim srcem. Videćemo i zadužbine, nje, divne Jelene Anžujske, i njega, divnog kralja Uroša. I zadužbinu velikog župana Stefana Nemanje, stamene Đurđeve Stupove koji predstavljaju same stubove naše vere. Tu je i najstarija crkva u Srbiji sa sasvim neverovatnom pričom, kontraverzama koje nekako sa strane naše crkve ne smeju biti izgovorene, a opet sa druge strane istorija ih sasvim jasno pominje. Šta je danas između svega toga? Između je jedna varoš koja svojim ambijentima priča neku sasvim drugačiju priču. Novi Pazar sa svojom poluorijentalnom ambijentalnom celinom priča priču o Osmanskom carstvu kada je proživnjavao svoje zlatno doba. Putovanje u prošlost začinjeno mirisima i ukusima, čudesnim pripovedanjima!

    Niš - merak nema cenu

    Ovaj put dragim ljudima pošaljite razglednice sa jugoistoka naše zemlje. Putešestvije započinjemo posetom Homolju, jednom sasvim čudesnom kraju istočne Srbije, gde se mešaju misterije i legende sa starostavnim pričama, i gde na svakom koraku vlaška magija tka svoje konce. Od Petrovca na divnoj i bistroj reci Mlavi, pa kraj manastira Gornjak i Gornjačke klisure izdubljene u nestvarnom prirodnom predelu, pa sve do Krupajskog vrela, i veličanstvenih vodopada Lisine, voda žubori na sve strane, roni u talase lepote, i ispira naše grehove... Pročišćava um, i daruje iznova, i iznova novi život, ili smisao, svemu... Posetićemo Senjske rudnike gde ćemo čuti kako se na ovim mestu već 150 godina zarađuje „hleb sa sedam kora“. Obići ćemo Muzej rudarstva, dok se u mislima prisećamo poznate violinske muzičke teme iz filma „Petrijin venac“ koji je sniman upravo na ovom mestu. Dolinom Morave put nas vodi u Niš. Obilazimo grad - „kapiju istoka i zapada“. Grad sa jakim kulturnim identitetom kome su kroz vekove gradili rimska kultura i Car Konstanti, uticaji sa istoka, borba Stevana Sinđelića i njegovih ustanika, Kralj Milan Obrenović-začetnik modernizacije grada, slikovite priče o narodnoj tradiciji Stevan Sremac, eseji i pesme Branka Miljkovića, džez Šabana Bajramovića, izvorna muzika Biljane Krstić... Sve to danas čini moderan grad koji odlikuje i specifičan južnjački temperament. Nišlije su uvek spremne da ostave poslednji dinar u kafani i dočekaju zoru ako ih ponese dobra muzika, društvo, piće i atmosfera. Provod u Nišu predstavlja jedinstven doživljaj koji će te prepričavati godinama i zato nemojte da ga propustite!

    Vranje - Koštana - Priče sa juga

    Krećemo na jug, gde je tuga satkana u stihovima, i sva patnja, ljubavna stradanja, priče starostavne. Jug je prestonica melosa i čudnog dijalekta… Mesto na kojem se vraćate nekoliko vekova unazad… Ko je bila Borina Kopštana? Kako je inspirisala ovog velikana srpske književnosti da joj posveti celo jedno svoje delo? Šta je to toliko veličanstveno u svakom tonu starih vranjanskih pesama, i zašto nam teraju suze na oči, a ritmom nas teraju da poskočimo i zaigramo živo? Puno toga što već znamo, a nismo toga ni svesni… Putovanje započinjemo posetom malom seocu Adrovac u kojem se nalazi jedna čudnovata crkva, poznata u narodu kao Šarena crkva. Za ovu crkvu i susedni manastir Đunis je čvrsto vezano ime pukovnika Rajevskog čiji lik je Lav Nikolajevič Tolstoj oživeo u liku grofa Vronskog u remek-delu ruske književnosti, „Ana Karenjina“. A potom ćemo posetiti Vranje, prestonicu južnjaka. Saživećemo se na kratko sa starim pričama o nesrećnim ljubavima šetajući se vranjanskom kaldrmom sećanja. Svakako da ćemo pričati o neprikosnovenom Bori Stankoviću i velikom Staniši Stošiću, Koštani, žutom cveću, Ajši i Stojanu… Izlet do Vranjske banje i Vlasinskog jezera ostaće Vam u neizbrisivom sećanju. Vreme je da upoznamo našu zemlju na jedan drugačiji način, i da je zavolimo još više! Zdravo živo prijatelji, i dobro nam došli!

    Hotel Palisad

    Zlatibor je planina i park prirode u zapadnoj Srbiji. Pripada grupi Starovlaških planina, na sjeverozapadnom dijelu oblasti Stari Vlah, granične oblasti između Raške, Hercegovine i Polimlja. Prostire se na površini od oko 1.000 km², dugačka je 55 km, a široka i do 20 km. Najviši vrh je Tornik (1496 m). Visovi se dižu po obodu Zlatibora, ali se i sa same površi diže nekoliko manjih i većih visova. Zlatibor ima izgled prostrane, blago valovite visoravni, prosječne nadmorske visine 1000 m, dinarskog smjera pružanja, od Kremanske kotline na sjeverozapadu do planine Murtenice na jugoistoku. Južna i istočna granica Zlatibora su rijeke Uvac i Veliki Rzav. Prema Uvcu na jugu se Zlatibor spuša strmim odsjekom. Na zapadu se graniči s Bosnom i Hercegovinom, selima Mokrom Gorom, Semegnjevom i Jablanicom. Na sjeveru, prema dolini Sušice i mačkatskoj površi, ograničen je strmim odsjekom, koji predstavlja nekadašnju obalu (klif) Panonskog jezera, iz vremena njegove najviše faze. Zlatibor je gotovo u cjelosti izgrađen od serpentina koji je na površini vrlo trošan i raspadnut. Zlatibor obuhvaća predjele tri općine: Čajetinu i jedan dio općine Užice (Kremanska oblast) - sjeverni Zlatibor i jedan manji dio općine Nova Varoš (Murtenička oblast) - južni Zlatibor. Administrativni centar Zlatibora je gradić Čajetina.